“Jena did ke ne čujaše nit govoraše je ba ima aparicijunu do Sta Luce ke je ba mu rekla za po zidat crikvu do Kapele. Prvi kandun je bija mečen do Don Alberto Pellesi ter sve ko tijaše moraše po dat jenu ruku.

Pur druga žena, ke se zovaše Čučkara, ke biše brižna, nimaše nišče, je ba snila Sveticu ke je joj rekla ke maše činit panine za nju. Ova žena, je pola di su sve hiže pitat muku oš druge ingredijende za hi činit. Sak seb moraše dat ono ke imaše. Palako palako ova stvara je pola napri fino dane do danas… sada se more reč ke je jena tradicijuna”  

Biše lu 1702 kada prve familje su pol živit di je sada Mundimitar. Pri stojahu na Selo, na misto nadugo 3 kilometra do grada. Selo je bija prvi misto di naše stare čeljade su živil, sada je osta misto ke veče do drugihi povida do nas. Sada ču vam povidat što je ova fešta za nas.

Se more reč ke ova je jena fešta “mblada”; prvu votu ke je bila činjiena je bija lu 1932. Kako se more vit di su arkivje do crikve, samo jena gošte nije se činila, lu 1943, se govore zablju guere.

Prve četir godišta ova fešta je se činila semaj na štisu datu, pa je se zabrala nedilja dop Uzam.

Fešta počmilja jutrim iz crikve s prčesijunom, ke putem se čini semaj veče velka jerke nike čeljade čekaju sveticu napri njihove hiže. Sta Lucu ju nosu samo žene. Kada prčesijuna riva gor na Selo počme artifič, zvonu zvona oš banda sviri.

Sada čuda stvari su prominil. Pri, se nosahu stvare za ist s tovarem, sada se nosu s maginom. 

Jesu godišta ke saka familja ima njevog misto…stoji tjend ke si no če počme na pič! Nike gredu vazet misto večeru pri!

Dop mise se ide u familj, ma palako palako počmu džirivat stvare za ist oš za pit.

Čeljade, pri, si ne nosahu toko čuda stvari za ist. Biše ono ke servaše oš ono ke ni je se izilo na Uzma. Dane do danas se nosu panunde, salsiče, ventričine, fritate do sparugi, … čuda stvari dobri. 

 Kada se funi ist počme ašta do duldži za skupit solite ke servu za platit ovu feštu oš one dop.

Sve duldže jesu činijene doma oš do ženi ke se nadju u peč za hi činit skupa. Ko grede na Kepel prvu votu, ostane toko čuda vesea  ke ne vidi uru za dotj pur druge godišta!

Ove nazanje dva gošta ni je se mogla činit ova fešta zablju pandemije.

Lu 2020 mahu se feštijat 500 godišta do kada naše stare čeljade su dol iz one bane mora ter nije se moglo feštijat. Za to mblade do grada su mislil za svat no malo čeljadi za njim činit kandat oš svirit “In do Sta Luce“. Sak seb je redžištra njegov toc ter sve redžištracijune su bil mečene skupa.  Dan do Kapele je se činija čut “In” po grad, sasmi zvona, banda oš artifič. Je bila jena stvara čuda lipa! 

Fala bogo je riva ovi gošte oš si vrime hoče moremo se vrnit feštijat, stat sekolike skupa oš protj jena lipi dan veseli.

Sada ču vas ostat s ovim štornelem. Smo ga mislil jena gošte ke nije bilo tok

o lipi vrime. Danas ga kandamo kano za reč “neka bide jena lipi dan!” .

„Ki lipi sundze je danas,

Ki lipi sundze je danas,

Naša lipa Sveta Luca mol za nas

Naša lipa Sveta Luca mol za nas!“