Ko bi maj reka za slušat jenu muziku ke doje iz Far Oeri ol jenoga repera baskoga sve skupa na jena štisi festival? To, oš drugo, surti saki gošte u Udin za SUNS Europe.

SUNS Europe je Festival sekolicihi stvari artištiki na jezike minorandzi europeji oš je organidzan do Radije Onde Furlane, jene radije štorike di govoru kuaške samo frijulan. Pur naš grup, KroaTarantata, je svirija na ovi festival devet godišt naza s kandzunom “Duša našoga grada“.

Vogošte za MAK Festival smo se opetaj frundal s diretorem artištikem Leem Virgilijem ke je doša svirit u grad s grupem Cûr di Veri, ke pa je me mita za potj Udine koji misec dop za SUNS Europe 2023. Ter nako je bilo!

Si partija iz Termule četrtak jutrim oš si riva Udine večer, jušto ndjemb za po slušat prvi kondžert festivala na jena grad nonde kurto, Codroipo. Tote je svirila Dania O. Tausen s njegovime grupem do izoli Far Oer oš Mishima, jena grup katalani. Prva večera je bila samo za se poznat no malo; kuaške sekolike ne bihu organidzatore kada zbamo pol svirit mi koji gošte pri, na pošto ne sekolike nas poznajahu. Komung biše kokodi ke poznajaše dobro naše grada oš štoriju našoga jezika ter se pitaše pur kako moraše bit ke bihu godišta ke Wikipedia pisaše semaj ke bihmo dva miljara čeljadi ke govorahmo na-našo: “More bit ke na vaše grada ne umbre ol ne niče nikor?”. Ja si njim reka ke za ne niknit je kuaške istina, ma je pur istina ke čuda čeljadi nije hi več, erke su umbral ol jerke su zga pol, samo ke jesu još čuda vežene s našimi gradi, nako ke se more reč ke na svito jesu veče do dva miljara čeljadi ke govoru na-našo.

Dan dop su me vrl rano rabit e prvu stvaru ke si ima činit je bila potj vazet premje di je jena negocj stvarihi činjeni na rukami ke biše na koju ruvicu: još se pitam kako je njim dolo u glavo za mi dat jena kombit nako delikan sendza se mang poznat. Premje komung su rival di mahu rivat ter je počmea teg za leštat misto di, u subot, maše bit kondžert finali: Teatr Novi “Giovanni da Udine”, jena teatr čuda velki oš lipi, noko velki ke za razumit di se prodjaše si se zgubija almen tri, četir vote. Pri za ist smo se presendal sekolike, sve grupe oš sve ospite ke bihu: Patxi Zubizarreta, jena nazboljihi skritori baski, oš Paolo Carboni, diretor Babela Film Festivala, jenoga festivala filmi na jezike do minorandzi ke se čini u Sardenj e s kime vre smo se nal toko dobro ke smo mislil za činit štokodi godišta ke doju. To je ono lipo do stvari kano SUNS, poznat čeljade ciloga svita ke imaju tvoje štise nderese e s kime se more rabit oš činit štokodi.

Sekolike su bil čuda nderesane za našu štorju, naš jezik oš naše grada, za to si bija čuda vesea. Na večer je bija drugi kondžert: Ødei, jena reper baski ke ti ulizaše na srce, oš Chroma, jena grup rok do Galesa čuda tremendi.

Organidzacijuna je bila noko čuda dobra one dane pri ke u subot smo imal činit samo one stvare ke se ne morahu činit pri. To benja mamo se naučit činit pur mi, e ne ke saku votu mamo bižat za funit leštat sekoliko. Ma benja je pur lipo nak: sak seb čini kako umi oš kako je se naučija. Bi se tija drugi artikol za govorat do sekolicihi onihi ke su rabil za festival – ki lipe čeljade – oš do sekolicihi stvari ke se činu tamo gor za jezik frijulani: jena jezik semaj čuda živ!

Je riva vrime do kondžerta: su ulizl veče do šest stotini čeljadi za slušat kongors e sekolike, kako ulizahu, dža bihu vesele za moč slušat muzike oš riče sve diverse, imahu na smih na obraz ke je teško za povidat s ričami. Se čujaše vre ke bi bila jena večera madžika. Ja si sta di je stolica di se prodajahu stvare do festivala oš do grupi. Keja, to, si povidam, nete me verjat, erke u grad na naše fešte nije benja maj surtila ta stvara. Ono lipo je ke su mi dol pur čeljade za me pitat stvare, ovjamend govorahu frijulan. Ja dop dva dana tote si ba si činija uho e razumahu kuaške sekoliko, e višt ke tijahu se čut još veče čuda unutra ove situacijune, nike vote njim rispunahu, taljano, sendza reč ke ne razumahu. Znam ke kokodi je pur mislija: “Eh, te mblade do danas, rispunu taljano e ne govoru več naš jezik”.

Na kongors su sviril: Dania O. Tausen (føroyskt – jezik Far Oeri), Ødei (euskara – bask), Lisa Harms (nedersaksisch – sason iz zdola), Devi Strussiat (furlan – frijulan), Chroma (cymraeg – galez), Mishima (català – katalan) oš pa su bil ospite FLK, jena grup štoriki frijulani. Ope dva premja (čeljade ke su gledal oš džurija) je hi dobila Dania O. Tausen. Pa je ima jena premj (Altre Europe) pur Paolo Carboni za velki teg ke čini za jezik s Babelem Film Festivalem.

Pa je počmela fešta: sekolike smo se nal di je jena loka nonde kurto za stat skupa, za govorat oš, čert, za se napit. Neču reč fino ki uru smo stal feštijat, erke komung pišem ovi artikol za drugi mutiv, ma dop malo vrimena si ima vazet opetaj tren za se vrnit doma, ne pri za potj činit jenu vizitu našoj Sta Luc u Venecj, erke komung prodjahu nonde e ne morahu ju ne po vit. Pur si pa si zgubija jena tren!

Na ove dane si naša nike čeljade ke je difičilo povidat s ričami – komung se znade oš se reče ke frijulane oš molizane jesu abaštandza uguale – si sluša štorje čeljadi ke daver su kumatil oš još maju kumatit za činit čut njivoge dirite oš njihov jezik, čeljadi ke jesu čuda vežene na njihovu kulturu ke čuda spiso kokodi hoče odjat.

Mislim ke smo počmel jenu dugu “stazu” ke niče di smo mi, prodje in Frijuli oš se raširi na cilu Europu. Ja ne vidim uru ke riva opetaj vrime za se vit oš za stat skupa…

…erke, nazjad: “No vin mighe di lassâsi come cjans?”